Banat/Region u Srbiji

ome	next post >>

Comments

1 2

11 - Kosovo i Metohija
Uradimo tako da se oba ova regiona ravnopravno nadju u drzavi Srbiji.
Bez ponude o integraciji, kao i jednim delom konsultacije o buducem polozaju "siprata" u okviru drzave Srbije, nema buducnosti.
Svaki radikalni zahtev, bilo koje strane nece dovesti do trajnog mira.
Koncentracija nacija, ili naroda na nekom svom podrucju, koje je prepoznatljivo vec neko duze vreme daje za pravo da se ako ta zajednica i ponasa.
Stvaranje neprijateljskih komsija , bilo je u proslosti, mozda ce biti jos u sadasnjem ili buducem, vremenu, ali teziti ka manjem obimu?!
Izbalansirati prava, obaveze, kao i dovesti opste uverenje oko tolerancije i zajednickog zivota. Evropa je krajnji cilj. Pre toga, treba uraditi sve da se ova dva "naroda" dogovore oko buduceg statusa kosovskih albanaca u okviru drzave Srbije. Nema pretnji, a ujedno, niti bilo kakvih jednostranih prilaza. Oni, nacionalna manina, koji su sada vecinski narod na juznog pokrajini Srbije, moraju imati obavezu da sacuvaju dobre odnose u okviru pokrajine, ali isto tako da postuju vecinu na nivou drzave Srbije.
Samostalnost na nivou pokrajine je za sada maximum kojeg treba usaglasiti sa vecinskim narodom u pokrajini.
Best from Serbia.
(Comment this)

Written by: CLIO at 2007/11/17 - 18:20:42

12 - Banat
Region u okviru Pokrajine Vojvodine, ali i Eu regije.
Pokrenimo akciju da se najmanje jedna politicka partija(Banatska stranka?...)angazuje za stvaranje uslova oko ekonomskog razvoja, kulturne razmene, a nakon toga kretanje ljudi, kapitala i informacija u okviru Eu regije.
Prevashodno ove partije treba da se organizuju na "srpskoj strani", od Novog Knezevca do Kovina, i od Bele Crkve do Mokrina i Beceja.
Posle toga stvarati sve uslove da do kontakata dolazi u "rumunskom delu, kao i madjarskom delu ove regije".
Best from Serbia!
(Comment this)

Written by: grof od Banata at 2008/02/24 - 13:56:10

13 - Izbori 2008

Vojvodina treba posle izbora da ide na decentralizaciju svoje pokrajine na tri regiona : Banat, Backa i Srem.
Nakon uredjenja regiona sa svim potrebnim istitucijama , raditi na stvaranju gradskih, kao i opstinskih institucija.
Grad Novi Sad izdvojiti u posebnu teritoriju.
Sremske Karlovce stvoriti kao Univerzitetski centar.
Petrovaradin, kao i tvrdjavu obnoviti.
Dunav urediti sa plovila, luke, marine i dr.
Tisa i dr.reke isto tako privoditi ekonomsko-turistickoj nameni.
Poljoprivreda sa velikim kompleksima, kao i farmerski nacin privredjivanja.
Zemlja je u vlasnistvu gradjana Vojvodine, ili opstina, gradova ili regiona.
Sve putne mreze obnoviti, graditi puteve, aerodrome, recnu flotu, nasipe, navodnjavanja, a sva sela urediti sa svim infrastukturnim potrebama.
Best from Serbia!
(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/05/29 - 13:10:16

14 - Banat

Zapoceti malogranicni promet ljudi, kapitala i informacija. Radio, Tv i novinske informacije sto pre prosledjivati. Kulturna razmena, zajednicke manifestacije, sportske i druga takmicenja. Putna mreza, zeleznica, recni saobracaj, postanski i telefonski saobracaj. Privredne i kulturne, sportske i druge informacije o drustvima, klubovima i kompanijama staviti u najkracem ;ogucem centralnom registru. Gradovi, naselja da se angazuju oko zajednickih programa koje su u mogucnosti da se stvore a od zajednickog interesa. Privredne komore sa svojim programima da se sto pre ukljuce u saradnju.
Inicirati zajednicke komitete za saradnju na svim poljima. Stvoriti najmanju administraciju na nivou Banatam a da svaki grad u tom regionu ima nekoliko ljudi zaduzenih za svoj deo regiona.
Best from Serbia!
(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/07/02 - 19:51:48

Write a comment

Comment:

1 2

Banat /Region u Srbiji

home	next post >>

Comments

1 2

1 - Postovani gospodine,
Nadam se da je ovo pocetak rayvoja jedne ideje da se "Region Banat", kao buduci region u Evropi ukljuci priblizavanju Srbije Evropskoj Uniji. Isto tako, Banat , kao jedna od regija u Srbiji moze biti pocetak jedne nove drzavne organizacije u okviru decentralizacije Srbije.
Srdacan pozdrav (Comment this)

Written by: grof od Banata at 2007/02/10 - 14:41:41

2 - Svaka cast, podrzavamo decentralizaciju Srbije, Banat - region u bogatoj i lepoj Vojvodini.

Pozdrav Vojkane !
M.Marinkovic ! (Comment this)

Written by: Anonymous at 2007/02/13 - 12:22:17

3 - Razvojem ovog regionu, bi bilo u okviru Vojvodine, a zatim Srbije, koja bi u "drugom stepenu" decentralizacije imala regione po geografsko, istorijskom, tradicionalnom , etnickom, kulturno, jezickom i dr. osnovu, stim sto bi se odredjena gradska naselja vodila kao "centri", koji bi administrativno i ekonomsko, drustveni centri sa svojim prestavljanjem u drzavi Srbiji prestavljali u "drugom domu" Narodne Skupstine.
Srdacan pozdrav. (Comment this)

Written by: Banacanin at 2007/02/15 - 13:43:34

4 -
BANAT

Banat u geografskom pogledu povezan je i sa tradicionalnom, istrorijskom i kulturnom vezom etnickih zajednica na tom prostoru.
Banatska razvojna agencija bi radila na povezivanju privrednih subjekata. U tom pogledu raditi na tome da se u urbanim naseljima, opstinama postave savetnici za regionalnu saradnju. Sva udruzenja u civilnom sektoru dovesti na nivo regionalnih udruzenja.
a) Raditi na razvoju civilnih i ljudskih prava putem obrazovnih programa
b) Analiza i revizija skolskih tekstova iz istorije i opste kulture
c) Razvoj istrazivackih kapaciteta
d) Zastita prirodnih i kulturnih nasledja
e) Medijsko prestavljanje kulturnih i obrazovnih vrednosti

(Comment this)

Written by: Banacanin at 2007/02/18 - 12:46:11

5 -
REGIONALIZACIJA U SRBIJI


Svaka decentralizacija povlaci mnoge posledice po drzavno ustrojstvo, a pre svega slabljenje centralne vlasti. Medjutim, centralna vlast zavisi uglavnom od grupe ljudi, pojedinca, ili neke drzavne institucije. Takav vid vladanja u jednoj drzavi stvara uvek osnov za uzi krug ljudi, koji su pre svega spretnoscu svojom politickom manipulacijom, autoritetom, pa i materijalnim dobrom sveden na sebi svojstven zatvoren krug, koji u danasnje vreme ne sme da bude uzor niti mogucnost da se na taj nacin upravlja jednom drzavom.
Decentralizacija treba da bude uredjena na takav nacin da se potreba zivljenja u jednom drustvu oblikuje na taj nacin , gde ce se sve potrebe,i interesi resavati kroz institucije koje polaze od najnizeg do najviseg oblika organizovanja u jednom drustvu. Porodica kao osnovni oblik organizovanja pa do pokrajine kao drugostepenog oblika drustvenog organizovanja. U tom delu Region bi bio treci stepen organizovanja, ali ujedno veoma vazan organizaciski deo drustvenog uredjenja jedne drzave.
Drzava Srbija bi svojim Osnovnim dokumentom bila drzava koja prepoznaje sledece oblike organizovanja u okviru svog uredjenja: Beograd/ posena teritorija/Pokrajine/ AP. Vojvodina/srediste Novi Sad/, AP Sumadija/sediste Kragujevac/, AP Kosovo i Metohija/sediste Pristina/; Regioni : Banat/srediste Petrovgrad/, Backa/sediste Sombor/, Srem/sediste Sremska Mitrovica/, Metohija/sediste Pec/, Kosovo/sediste Pristina/, Juznomoravski region/sediste Nis/, Timocki region/sediste Zajacar/, Sumadijski/sediste Kragujevac/, Macvanski/sediste Sabac/, Kolubarski/sediste Valjevo/, Zlatiborski/sediste Uzice/, Raski/sediste Kraljevo/, Zupski/sediste Krusevac/.
Banat bi prestavio jedan uzor regionalnog oblika organizovanja u okviru Srbije, ali I buduce Evropske regije. Njene prednosti su u ekonomskom, geografskom, saobracajnom pogledu, istorijskom razvoju, tradicionalnom nacinu tolerantnosti svih gradjanja na toj teritoriji. U vrsenju svoje regionalne vlasti sa svim pravima, ovaj region bi svojim obavezama odgovarao kako prema svojim gradjanima, tako i prema svojoj drzavi Srbiji.
Tradicionalnio ime ostaje, a teritorijalno kako u danasnjem okviru drzave Srbije, svojim mnogobrojnim vezama treba da cini Evroregiju/ sa Rumunskim, i Madjarskim delom/sa veoma dobrim protokom ljudi, kapitala i informacija. U delu svoje teritorije na tlu Srbije, Banat se organizuje na sledecem ustrojstvu : urbana i seoska sredina .

AD NOTAM
(Daje se na znanje)
Saradnja u okviru ove teritorije bi bila osnosv za ravoj svih buducih regiona u Srbiji.

AD MODUM ET AD NORMAM
(po uzoru i prema propisu)
Ova teritorija bi prestavljala uzor za posebnosti, u ekonomskom, geografskom, saobracajnom pogledu, kao i specificnostima njenih gradjana, po mentalitetu, jeziku, dijalktu, tradiciji, istorijskom razvoju.



EXEMPLI CAUSA
(Radi primera)
Buducnost Srbije u Evropskoj Uniji donela bi svoje prednosti, posto se regionalna saradnja moze ostvarivati, kako pre uclanjenja, tj. ulaska u Zajednicu Evropskih Drzava, tako i uclanjenjem.

LEX FUNDAMENTALIS
(Osnovni zakon)
Usaglasavanjem drzave Srbije sa Evropskom Unijom po pitanju svih Zakona, ostavlja nam inicijativu o buducoj samostalnoj nicijativi po pitanju regionalne saradnje na celoj teritoriji Evropske Unije.

VOX POPULI, VOX DEI
(Glas naroda, glas Boga)
Gradovi, opstine, lokalne samoupravne zajednice , sela kao i druge organizacije pokrecu raspravu o stvaranju buduceg Regiona Banat, u delu gde je teritorijalno, eknomski, saobracajno, etnicki moze veoma povoljno da se stvori uslov za razvoj buduceg regiona

SINE QUA NON
(Bez kojeg ne moze biti)
Ovo je najsiri nacin organizovanja gradjana u jednom svom delu teritorije. Referendum, ili plabiscit bi bio nacin da se stanovnistvo odredi prema ovom nacinu uredjenja drzave Srbije. Region bi dobio znacajno mesto u drzavnoj upravi, ali sa svim odgovornostima koje se odnose na region, kao i na celokupnu zajednicu o ravnopravnom razvoju. Region dobija politicke, ekonomske, socijalne, kulturne , obrazovne, zdravstvene, sportske institucije.

AB IPSO LARE INCIP
(Pocni sa svojom kucom)
Banat se prostire na delu izmedju reke Tise i granice sa Rumunijom, granice sa Madjarsko na severu, rekom Dunav na jugu; ovde su sledece urbane sredine : Kikinda, Petrovgrad, Pancevo i Vrsac; opstine Kovin, Bela Crkva, Novi Becej, Novi Knezevac; i sela:…
Region vrsi vlast preko dvodomne Skupstine. U Regionalnom politickom domu Skupstine su izabranici politickih stranaka, a u Regionalnom domu Skupstine su prestavnici iz redova preduzetnika, civilnog sektora, privrednih i drugih komora, i organizacija.

PRO ET CONTRA
(Za i protiv)
Kako se centralizacija oslanja uglavnom na nacionalni interes, regionalizacija se mora oslanjati na toleranciju svoje sredine, koja u osnovi pociva na zajednickom stvaranju regiona koji ide pravcem da se jedan regionalni razvoj ne pretvori u zatvorenost na odredjenoj teritoriji.


(Comment this)

Written by: Banacanin at 2007/02/18 - 12:48:28

6 - BANAT

Banat prestavlja teritoriju koja je veoma posebna u svom geografskom, istorijskom, tradicionalnom i etnickom pogledu. Saobracajna povezanost koja je nakada dobro funkcionalisala, sada se svedena na veoma lokalni nivo. Ovaj Region treba da se uspostavi izmedju sadasnje tri drzave. Veza koja bi se uspostavila opravdala bi svoj cilj. Saradnja ovog Regiona u tri drzave, Srbija, Rumunija i Madjarska, moze u svom razvoju saradnje krenuti u malogranicnom prometu robe, ljudi i kapitala. Saradnja bi prvestveno zapocela u pogranicnom delu ovih drzava. Razlog te prve inicijative treba da se odvija u tim naseljenim mestima, posto se uglavnom nerazvijenost itekako oseca u svim drzavama koje cine ovaj Region. Saobracajnim povezivanjem u Banatu, drumskim, recnim, pa i vazdusnim putem, otvaraju se mnoge razvojne perspektive. Poznato je da prvo krece deficitarna roba, ali se zatim naglasava potreba za zajednickim firmama, ulaganjima, koopreracije, razmena tehnologije, razmena kadrova…Priliv kapitala bi dolazio iz regionalnog, ali i drugog dela teritorija drzava.

Predlog saobracajne magistrale u regionu Banat
-Pancevo-Vrsac-Temisvar-Kikinda/Novi Knezevac/-Petrovgrad
Pancevo = razvoj reke Tamis za saobracaj; luke Dunav; aerodrom
Pancevo-Alibunar/Deliblatski pesak/turisticko-rekreativni centar/-Pladinste/kanal Dunav-Tisa-Dunav/-Bela Crkva/jezera za sport, rekreaciju ribolov…/
Modos/J.Tomic/novi granicni prelaz
Kikinda-Zombolj-Temisvar/ zeleznicka pruga
Zrenjanin/Petrovgrad/-Begej, Stari Begej, kanal Dunav-Tisa-Dunav; aerodrom
Novi Knezevac-Segedin
Novi Knezevac-Arad
(Comment this)

Written by: Banacanin at 2007/02/20 - 18:35:57

7 -
Banatska agencija za razvoj

Radi ostvarivanja razvoja regiona Banat, a pre svega zaposljavanje potrebno je osnovati Razvojnu agenciju. Ova agencija bi bila pre svega zaduzena za razvoj malih i srednjih preduzeca. Saradnja ove agencije bi bila pre svega sa kreditorima, poslovnim bankama. Isto tako, na podrucju Banata, po gradovima, opstinama, seoskim naseljima treba raditi na formiranju privatnih konsalting,, inzenjering formi koje bi operativno delovale na prostoru ovog Regiona. Razne vrste manifestacija, izlozbi, sajmova, prezentacija sa novim projektima, tehnologijama treba da stvaraju poslovni ambijent na tlu Banata. Ministarstvo Finansija bi uz jednu privilegovanu poresku politiku postrekivala osnivanje novih firmi. Namenske investicije, fondovi, koncesije, portofolio investicije, krediti, kao i stednja gradjana omoguci li bi finansijski potencijal za mala i srednje preduzeca. Stvaranjem uslova za Banatsku regionalnu privrednu komoru, otvara se isto tako, mogucnost za osnivanje esnavskih udruzenja malih privrednika.
Regionalna privredna komora treba da radi na dodatnom preduzetnickom obrazovanju menadzera, radnika i dr.
(Comment this)

Written by: Banacanin at 2007/02/20 - 18:37:58

8 - Srecan nam SAJBER rodjendan BANACANI!
Cestitke Vojkanu na ideji.
Ali, sto bi Banacani rekli, OD NJIVE DO TRPEZE, DUGACAK JE PUT.
Podrska od porodice Bugarski iz Panceva! (Comment this)

Written by: Djura Bugarski at 2007/03/05 - 19:27:10

9 - Banacanin,
Do sada se Banat/pod brojem 6/ najbolje moze prestaviti siroj javnosti. Preostaje da se u delu Evrope/a posebno-Evroregije/ radi na isticanju teritorijalne saradnje, a Banat, regije , i to velicine koja je za ovaj deo Evrope mozda najcelishodniji!
Informacije oko razvoje ovog Regiona , treba, pre svega da idu u pravcu povezivanja na delu srpskog dela Banata.
Pa da krenemo.
Banacanin (Comment this)

Written by: Banacanin at 2007/03/18 - 12:09:06 in reply to: 6

10 - Kosovo i Metohija
Dva regiona na ovom pofrucju treba da dobiju isti polozaj kao i drugi regionu u Srbiji.
Intgracija drustva mora biti prioritet svih naprednih ideja.
epostoji razlika da se na ovim regionima uspostavi normalna pravna drzava, ako se isto tako, obezbediti najosnovija prava gradjana ovih regiona. Ostvarimo ideje za buducnost. Razlog nhihovog ne prihavtanja, ili prihvatanja moramo opravdavati sadasnjim vidjenjem , ali isto radi dobrobiti buduceg vremena treba raditi na tome da se integracija vrsi normalno, vremenom koje se obe strane moraju dogovoriti!!! njihova obaveza je da se ujedno dogovorom stavi tacka na buduce odnose koji mogu proizaci/ revizija radi dobijanja nekih posebnih pogodnosti?/. Jednakost za sve. Jezik, kultura, tradicija, pa i ekonomski zivot moraju u nekim momentima prevazici sve kontradiktornosti koje postoje. Neke istoprijaske cinjenice traba sagrladati, ispraviti, tolerisati, pa i prihvatiti?.
Best from Serbia.
Dobrodosli u drzavu Srbiju!
(Comment this)

Written by: CLIO at 2007/09/16 - 17:25:35

Write a comment

Comment:

1 2

Napulj/Sorento

Ovo putovanje ili odmor ali aktivni treba tako prilagoditi da se suncanje svede na najmanju meru a da se vidi sto je moguce vise. Ovo podrucje pruza dosta mogucnosti da se vise potreba zadovolji. More je cisto, a vreme/ Juni, Juli, August i Septembar su veoma dobri za kupanje.
Pompeje treba videti. Napulj je pravi juznoitalijanski grad. Setnja gradom i to oko Via Toleda pruza dosta raznolikosti da se fotografi, a i gurmani mogu zaustaviti na nekoliko sati u ovom delu grada.
Ostrva Ischia ili Capri su veoma posecena, pa i Vama se pruza prilika. Otici do Positana ili Analfia je veoma preporucljivo. U pravcu Positana autobusom a nazad brodom. U Sorentu treba otici u teatro Taso na napolitanske igre i muziku.
Vredno paznje.

Paris

Paris

Kako ga vidim, a kako ga pokusavam da prestavim kroz pricu kada putujem sa grupom

Na tlu Francuske nadjeni su pre 35000 pre n.e

ostatci Cro-magnon-a. a pre 18000 pre n.e radjene su slike u pecini

Vec u VIII pominju se Kelti/ dug period do njih od poslednjih tragova nekih covecijih ostataka na tlu Francuske/.

VI-V vek pre n.e. dolaze na jug Grci pa Fenicani.

I vek je osvajanje Rimljana u Maditeranskom podrucju.

58-52 g. Cezar ratuje protiv Vercirgeratix

481-751 g. vladavina dinastije Merovinga

751-987 g. vladavina Karolinga/ veoma poznati vladar Karlo Veliki/

987-1328 g. vladavina Kapeta /poznati vladari Filip August i Luj IX/

1328-1589 g. vldavina dinastije Valoa /stogodisnji rat 1337-1475 g. Plantageneti-Kapeti; Fransoa I/

1562-1598 g. Religijski rat: Protestanti-Katolici; Anri od Giza-Anri III= dvorac Amboaz/

1584-1789 g. Burbonci /Luj XIII, Luj XIV, Luj XVI/-Riselje

1789-1793 g. Francuska burzoaska revolucija

1804-1814 g. Napoleon I Bonaparta

1830-1848 g. II Carstvo/ revolucija u Evropi

187o-1871 g. pariska komuna

1914-1918 g. III Republika

1940 g. IV Republika

1946 g, V Republika

Francusku su pamtili i pamte po umetnosti/ gradjevinarstvo-dvorci najvecim delom, knjizevnosti, jezik koji se govorio sve do 60 tih XX veka, a danas kao zemlja koja najvise privlaci posetioce, uglavnom turiste.

Francuska kuhina :

entree / nicoise; fois gras; gishe lorraine; escargots; fruit de mer; charcuterie;sardines

viande : boeuf; gibier; agneau; poulet roti; confi de canard;lapin;gigot...

choucroute/chou, pommede terre, lard sale;saussise;cote de porc

casoullet / ragout d'aricots blanc, confit d'oie ou de canard/ chou , porclard et navet

fromage : brie de meaux, camembert, chaource, cantal, st. nectaire comte, beaufort, roquefort fourme d'ambert

alcohol: kir, quetsrie mirabelle cerise, fromboise, creme de casis; calvados, cointreau; armagnac, ciere

vin : champagne, riesling, gewurtztraminer, pinot blanc, bourgogne, bordeaux

desert : marrons glaces, miel des vosges, caramels, tartes, calissons de st. tropez

BITI PARIZANIN, NE DA SI RODJEN U PARIZU, NE I DA BORAVIS, VEC DA BUDES, NE DA TU ZIVIS, VEC DA UZIVAS!

Price, legende, dogadjaji...

360 g. Prefekt Julian Apostat je proglasen od strane rimske vojske za cara

-naselje Lutece menja ime u Paris

451 g. Atila prelazi reku Rajnu; Zenvijev, mlada devojka iz Nantera/ posvecena Bogu/, umiruje stanovnistvo grada da ce biti spaseni; Huni prilaze gradu ali se usmeravaju na Orlean; Zenvijev je od tada jedna od zastitnica grada

987 g. Igo Kapet je sa svojom rezidencijom na citeu

1000 g. manastir St. Germain, a ulice se pocinju da poplocavaju

VIII v. St Denis, mucenik , kome je otsecena glava na Monmartru/ brdo mucenika/, oko 250 g. ; St. Denis uzima svoju glavu i odlazi do danasnjeg mesta St. Denis; on je bio prvi episkop Pariza

1215 g. Papa Inocentije III daje blagoslov za osnivanje Univerziteta u Parizu

XIV v. Kralj Filip Lepi gradi " konsierzeri", a Filip VI zamak i donzon; Filip August radi dvostruke zidove oko grada; Pariz tada ima oko 150.000 st.

1530 g. Kralj Fransoa I zida College de France

1559 g. udovica katarina Medici konfiskuje dvorac Tiljeri od Filibera Delorma

24.August 1572 g. Bartolomejska noc ; gradi se palata Luxembourg za Mariju Medici; Place de Vosges; Arsenal, Coupole de Sorbon; Palais Royal...

Umetnost, graditeljstvo :

-rimski period : putevi, akvadukti, mostovi, terme...

-romanski stil ; inspirisano orjentalinim modelima kao sto su grifoni, cudesne zivotinje, dekorativnost u pleterima.../Notre Dame Poitier... manastir Cluny...

gotika: Notre Dame de Paris...St. Chapelle...Cathedrale de Chartres... Amiens...Reims

renesansa: dvorci / Fonteblo/... arhitekta Zil de Breton, dekorater Ruso, / place des Vosges/ arhitekta Fransoa mansar, Luj de Vo, skulptori Pize, Kojsevo...

umetnost : Buse, Fragonar, Vato, hudan, a slikari : Gro, Engr, David,parsi/ radi Vandome collonne/,Garnie/ Opera/, Baltar /crkva Sv. Augustin/,baron Osman urbanizuje Pariz; skulptori : Vinterhalter, Domie, delakroa...

Mone, Renoar, Pisaro, Mane, Dega, Van Gog, Sezan, Gogen,

skulptor Rodem

Matis, Korbizie

Magicni Pariz; Pariz Nocu, Grad Svetlosti; Ziveti na Francuski nacin; Pariz i njegova brda; Sena i grad...

Pariz ima 20 cetvrti, oko 2,5 mil. st. i nalazi se u 75 departmanu

Ulice i trgovi: Invalides, Champs de Mars, La tour d'Eifel, St Germain des Pres, Monparnasse, le Luxembourg, Pantheon, St. Michel, le Marais,Notre Dame, bastille, barbes, Pigalle, Sacre Coeur, Monmartre, Pl. Tertre, Opera, Vendome, Concord, Louvre, La cite, Consiergerie ,rue Rivoli, quai d'Orsey, Elisees, Qrc de Triumphe, Madlaine, rue Royale, rue de la Paix, St Honore, Trocadero, Palis de Chaillot, Ecole Militaire, Institute de France, hotel de Monnais, Pont Neuf, tour St. Jaques, Palais Royal,...

Tour d'Eifel : 324 m. visoka, 1665 stepenica, 1889 g. oko 200 mil. posetilaca; ima tri sprata/ neposrednoj blixini su Marsovo polje, Vojna skola i Invalidi, kao i trg Trokadero...

Champs Elisees/ najlepsa avenija na svetu-perspektiva Luvra i male triumfalne kapije sa parkom u Tiljeriju preko trga Konkord i Rond point de Champs elisees do Triumfalne kapije na Etoile-u/ danas trg Sarl de Gol/.

Monmartr; Sakr Ker, Pigal, trg Tertr

Latinska cetvrt ; St. Mis i St Germain, cite St. Luj, St sapel, Cite, Konsierzeri, Les halles, Bobour, Pl, des Vosges, Hotel de Ville, bukinisti...

75 Paris

77 Seine et Marne

78 Yvelines

91 Essonne

92 Haute de la Seine

93 Seine et St. Denis

94 Val de Marne

95 Val d'Oise

Ukupno st. oko 15 mil.

Dnevno se trosi :

700.000 t. mesa

800.000 t. krompira

500.000.000 kom jaja

150.000.000 min.vode

10 mil hek. vina

Paris ima 50 mostova

To je grad gde se preplice gotika, renesansa, klasika, i moderna umetnost

U III veku pleme Parisi naseljava ostrvo Cite

VII v. Suger obnavlja manasir St. Denis

1163 g. Moris de Sili zapocinje gradnju Notre Dame

oko 1223 g, zapocije gradnja Luvra

1270 g. St Chapelle/ Pjer de Montrej je radio od 1223 g.

1253 g. osnovan College de Sorbon

1364 g. Gradi se bastilja

1429 g. Zan Dark je ranjena kod kapije St. Honore

1469 g. prva stamparija u Sorboni

1530 g. Osniva se College de France

1534 g. Ingacije de Lojola dolazi na Monmartr

1572 g. Bartolomejska noc

1578 g. Pont Neuf

1605 g. gradi se Place des Vosges

1615 g. gradi se palata Luksemburg/ za Mariju Madici/

1627 g. uredjuje se ostrvo St. Luj

1635 g. Riselja osniva Akademiju

1661 g. Mazaren osniva Instirut Cetiri Nacije

1667 g. Kolber osniva manufakturu Goblem, a otvara i Opservatoriju

XVII grade se kolonade u Luvru i Invalidima

X

Written by: Anonymous at 2008/05/28 - 12:04:32

2 - Zemlje podunavlja i srednje Evrope

1. Dan Bgd- polazak autobusa za Hrvatsku i Sloveniju. Dolazak u Graz i poseta gradu. Nastavak puta do Salcburga. Vecera i nocenje.
2. Dan Dorucak Poseta gradu i odlazak do Minhena. Smestaj u hotel. Poseta gradu. Vecera i nocenje.
3. Dan Dorucak Odlazak do Nirnberga, sa posetom gradu. Nastavak puta do Praga. Smestaj u hotel. Kratka poseta gradu. Vecera i nocenje.
4. Dan Dorucak Poseta gradu, pa nastavak puta do Bratislave. Poseta gradu. Odlazak do Beca. Vecera i nocenje.
5. Dan Dorucak Panoramsko razgledanje grada. Fakultativni izlet do dvorca Senbrun. Vecera u Badeni ili Grincingenu. Nocenje.
6. Dan Dorucak Putovanje do Budimpeste preko Sent Andreje, kao i poseta gradu. Nastavak puta do Beograda. Dolazak u vecernjim satima.
Best from Serbia!
(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/05/28 - 13:04:06

3 - Pariz i Azurna obala

1. Dan Bgd- autobusko putovanje preko Madjarske/kratko panoramsko razgledanje grada Budimpeste/, nastavak putovanja do Beca. Vecera i nocenje.
2. Dan Dorucak Poseta gradu/ fakultativna poseta dvorcu Senbrun/. Posle poseta nastavak puta do Salcburga sa posetom Mocartocom rodnom mestu. Vecera i nocenje.
3. Dan Dorucak Odlazak do Minhena sa posetom, a zatim putovanje do Strasburga. Vecera i nocenje.
4. Dan Dorucak Poseta gradu. Posle posete nastavak puto do Remska i kratka poseta katedrali. Dolazak u Pariz. Vecera i nocenje.
5. Dan Dorucak Panoramsko razgledanje grada. Slobodno posle posden. Vecera i nocenje.
6. Dan Dorucak Fakultativna poseta Versaju i muzeju Luvr. Vecera i nocenje.
7. Dan Dorucak Celodnevni fakultativni izlet do dvoraca na Loari. Vecera i nocenje.
8. Dan Dorucak Putovanje prema Azurnoj obali. Kratka poseta Avinjonu. Dolazak u Nicu. Vecera i nocenje.
9. Dan Dorucak Poseta Kanu a zatim i Nici. Odlazak do sela Gras. Vecera. Nocna poseta Monaku i Monte Karlu. Nocenje.
10. Dan Dorucak Odlazak do Verone/poseta/, pa nastavak puta do Venecije/poseta gradu/. Povratak u Srbiju preko Slovenije i Hrvatske.
Best from Serbia!
(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/05/28 - 13:23:48

4 - BENELUX

1. Dan Bgd- Bec preko Budimpeste sa kratkom posetom ovom gradu. Dolazak u Bec u vecernjim satima. Vecera i nocenje.
2. Dan Dorucak Obilazak grada/ fakultativna poseta dvorcu Senbrun/ odlazak do Minhena. Smestaj u hotel. Obilazak grada. Vecera i nocenje.
3. Dan Dorucak Kratka poseta Nirnbergu, a zatim odlazak do Rotenburga. Poseta gradu pa nastavak puta do Hajdelberga. Nastavak puta do Luksemburga. Vecera i nocenje.
4 Dan Dorucak Poseta gradu. Nastavak puta do Antvrpena/ poseta gradu/ odlazak do Amsterdama. Vecera i nocenje.
5. Dan Dorucak Celodnevni boravak u gradu sa posetom gradu i slobodnim vremenom. Vecera i nocenje.
6. Dan Dorucak Odlazak do Haga, a zatim do Brisela. Smestaj u hotel. Obilazak grada. Vecera i nocenje.
7. Dan Dorucak Odlazak do Genta i Briza sa obilaskom ovih gradova. Nastavak puta do Pariza. Vecera i nocenje .
8. Dan Dorucak Panoramsko razgledanje grada. Posle podne slobodno. Vecera i nocenje.
9. Dan Dorucak Fakultativni izleti do dvorca Versaj kao i muzeju Luvr. Vecera i nocenje.
10. Dan Dorucak Odlazak do Remsa sa kratkom posetom katedrali, a zatim nastavak puta do Strasburga. Vecera i Nocenje.
11. Dan Dorucak Poseta gradu, i nastavak puta prema Salcburgu. Smestaj u hotel. Poseta gradu. Vecera i nocenje.
12. Dan Dorucak povratak u Srbiju preko Slovenije i Hravtske.
Best from Serbia!

(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/05/28 - 13:43:13

5 - Spanija i Azurna obala

1. Dan Bgd Putovanje kroz Hrvatsku i Sloveniju do Lido di Jesola. Vecera i nocenje.
2. Da Dorucak Obilazak Vnecije, a zatim kratko zadrzavanje u Padovi i obilazak Verone. Vecera i nocenje na Lago di Garda.
3. Dan Dorucak Nastavak puta do Nice. Obilazak grada posle smestaja u hotel. Posle vecere odlazak do knezevine Monaka. Nocenje.
4. Dan Dorucak Putovanje do Marseja/ kratka poseta/ pa Arla/ kratka poseta/ i dolazak u Loret de Mar. Vecera i nocenje.
5. Dan Dorucak Celodnevni izlet do Barcelone. Vecera i nocenje.
6. Dan Dorucak Fakultaivni izlet do Barcelone ili Costa de Mar. Vecera i nocenje.
7. Dan Dorucak Putovanje do Figuerasa/ poseta Dalijevom muzeju/, nastavak puta do Karkasona, poseta gradu, a zatim Monpelje i odlazak do Avinjona. Vecera i nocenje.
8. Dan Dorucak Obilazak grada pa kratka poseta Eks en Provansu, a zatim Grasu/parfemi/i dolazak u Portofino. Vecera i nocenje.
9. Dan Dorucak Kratka poseta Pizi, a zatim Firenci/ posle posete/ nastavak puta do Riminija. Vecera i nocenje.
10. Dan Dorucak Poseta San Marinu, a posle podne Raveni. Voznja preko Slovenije i Hrvatske do Srbije.
Best from Serbia!

(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/05/28 - 14:01:20

6 - Spanija i Portugalija

1. Dan Bgd-Madrid/ avio prevoz/.Smestaj u hotel. Obilazak grada. Vecera i nocenje.
2. Dan Dorucak Poseta Eskorijalu, muzeju Prado. Vecera i nocenje.
3. Dan Dorucak Odlazak do Toleda/ poseta gradu/i nastavak puta do Granade. Vecera i nocenje,
4. Dan Poseta gradu, pa odlazak do Kordobe. Poseta, a zatim odlazak do Sevilje. vecera i nocenje.
5. Dan Dorucak Poseta Sevilji, a zatim odlazak do Evore/ kratka poseta/ pa nastavak puta do Lisabina. Vecera i nocenje.
6. Dan Dorucak Poseta gradu. Slobodno posle podne. Vecera i nocenje.
7. Dan Dorucak Odlazak do Batale, pa Tomara i Koimbre sa posetom . Vecera i nocenje u St. Nazareu.
8. Dan Dorucak POseta Koimbri i nastavak puta do Salamanke/ poseta/ pa Segovija/ poseta/ dolazak u Madrid. Vecera i nocenje.
9. Dan Povratak u Bgd.
Best from Serbia!

(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/05/28 - 14:11:21

7 - Sicilija i juzna Italija

1. Dan Bgd-autobusom do Bara. Nocna voznja trajektom do Barija.
2. Dan Bari Taranto, Reggio di Calabria, pa Mesina i Taormina. Vecera i nocenje.
3. Dan Dorucak Poseta Taormini, odlazak do Sirakuze, i kratko zadrzavanje pre toga u Kataniji. Vecera i nocenje.
4. Dan Dorucak obilazak Sirakuze, odlazak do Agrigenta. Poseta starom gradu. Vecera i Nocenje.
5. Dan Dorucak Odlazak do Palerma, obilazak grada pa mesto Monreale, nastavak puta do cefalua. Vecera i nocenje.
6. Dan Dorucak Odlazak do Napulja/ sa posetom Sorentu i Pompeji/. Vecera i nocenje.
7. Dan Dorucak poseta gradu a zatim ostrvima Iskija i Kapri. Vecera i nocenje.
8. Dan Dorucak Odlazak do Barija. Poseta gradu. Uvece na trajekt za Bar. Nocna voznja.
9. Dan Crna Gora -Srbija.
Best from Serbia!

(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/05/28 - 14:40:08

8 - CUBA

Interesantno je posetiti ou drzavu jos u vreme dok je Kastro ziv.
Varadero je tipicno turisticko mesto koje zasluzuje paznju, i to za odmor. Lepe su plaze, a hoteli su veoma dobri. Hrana je tipicna. Usluga je solidna. Izlete treba praviti u one delove koji su lepi za videti/Zaliv Svinja, Sienfuegas, Trinidad, Cardenas, Mantazas.../
Za Havanu se kaze da je Kuba, a sve ostalo je periferija.
Best from Serbia!
(Comment this)

Written by: Anonymous at 2008/06/30 - 17:13:19

9 - Evropska tura

Bgd-Budimpesta/razgledanje grada/ nastavak puta posle razgledanja prema Becu. Nocenje sa mogucnoscu izlaska uvece/ restorani ili Prater/.
Bec ragledanje grada / posete palatama Senbrun i Belvedere. Nocenje.
Bec Bratislava/poseta gradu/ nastavak puta prema Minhenu. Nocenje. Izlazak u neku od pivnica.
Minhen-Nirnberg/ poseta gradu/, nastavak puta do Hajdelberga. Nocenje.
Hajdelberg poseta gradu, nastavak puta za Luksemburg/ panoramsko razgledanje grada. putovanje do Brisela. Nocenje.
Brisel poseta gradu nastavak puta za Amsterdam, gde se pre toga poseti Hag. Nocenje u Amsterdamu. Izlazak uvece.
Amsterdam, poseta gradu, nastavak puta za Antverpen/ poseta gradu i nocenje u Brizu.
Briz poseta gradu, a posle nastavak puta do Genta, pa za Pariz.Nocenje.
Pariz
Pariz, Versaj, Luvr...
Pariz dvorci Loare/ nocna voznja do Strazburga/ poseta gradu u prepodnevnim satima. Nastavak puta za Salzburg. Nocenje.
Salzburg poseta, nastavak puta do Lihtenstajnam pa Bregenc i Insbrug. Nocenje.
Insbrug Beograd.
Best from Serbia (Comment this)

1 - Klasicna Italija

1.Dan Bgd- putovanje autobusom kroz Hrvatsku, Sloveniju i dolazak u Lido di Jesolo u vecernjim satima. Vecera i nocenje.
2. Dan Dorucak. Odlazak do Venecije: poseta gradu. Posle posete odlazak do Padove i kratka poseta centru grada kao i Djotovoj kapeli. Nastavak putovanja prema Veroni. Smestaj na Lago di Garda.
3. Dan Dorucak. Poseta Sirmioneu, a zatim nastavak do Verone. Poseta gradu. Posle podne odlazak do Mentekatini terme. Vecera i nocenje.
4. Dan Dorucak Celodnevni izlet do Firence. Vecera i nocenje.
5. Dan Dorucak Kratka poseta Pizi, nastavak do San Djiminjana. Posle podne odlazak do Sijene, poseta i nastavak puta do Rima. Vecera i nocenje.
6. Dan dorucak Panoramsko razgledanje grada. Posle podne slobodno. Vecera i nocenje.
7. Dan Dorucak Fakultativna poseta Vatikanskim muzejima, ili parku Tivoli. Vecera i nocenje.
8. Dan Dorucak Odlazak do Napulja sa posetom antickom gradu Pompeji. Nastavak puta do Sorenta. Fakultativni izlet do ostrva Kapri. Vecera i nocenje.
9. Dan Dorucak odlazak do Asizija, poseta i nastavak puta do Bolonje/ kratka poseta/ dolazak u Rimini. Vecera i nocenje.
10. Dan Dorucak Poseta San Marinu, i odlazak do Ravene. Poseta gradu. Nastavak puta do Slovenije, Hrvatske i dolazak u Srbiju u kasnim vecernjim satima.
Best from Serbia!

Clio program

Dragi prijatelji,
Otvaranjem ovog licnog bloga je uspostavljanje kontakata sa licima koji se u naslovu mogu ukljuciti u razmenu informacija, misljenja i "rasprava", koje bi bile od obostrane koristi.
Ako se neko putovanje pokazalo korisno u saznanju novih mesta koja su manje poznata, a da se mogu preporuciti, svakako bih prihvatio kao dobru i korisnu informaciju.
Sto se tice umetnosti, uglavnom se interesovanje , licno, bazira na poznatim muzejima, ali mnoga od njih nisu u potpunosti vidjena/ ne,ogocnosti- vremenski, ili ne boraveci u tim mestim/.
U delu Istorije, ostajem pri svakoj novoj cinjenici koja donekle cini neke dogadjaje vise jasnijim.
Politika , kao poslednja u mom interesovanju , treba da se oslanja na realne buduce kretanje drustva.
Best from Serbia!